Бошковићи

XXIII

Бошковићи

Бјелопавлићи су племе, од кога Књажева фамилија највише зебе. Књаз тамо често путује, сигурно да их придобије, но свагда узима добре мере предострожности. Ристо Бошковић, сенатор и војвода Бјелопавлићки, иако има Миркову сестру за жену, пристао је и он са целом

фамилијом у комплот да Кнеза Данила и целу фамилију искорене. Извршење овог дела буде случајно осујећено и цела фамилија Бошковића, пошто се ствар открије, пребегне у Турску а куће им буду попаљене и разорене. Од тога доба, пошто су се услед помиловања повратили, није било отвореног непријатељства, али је њихово држање у ствари остало затегнуто. Бјелопавлићи су племе јако и разборито. У бојевима су равни, оно се једино држи, док Катуњани одмах беже да се за крш склоне и потпуно је на расположењу фамилији Бошковића, која је пуна мужева. Бајо, син Видов, командант је војске, која може на две хиљаде људи изаћи, а остала су браћа официри. Бајо слабо ласка, ма коме на Цетињу и с нама је имао често обичај спрдати се са катунским јунаштвом.

Не могу оставити фамилију Бошковића без да споменем једну старицу, коју на Цетињу вештицом зову. Она је скоро политични шеф фамилије и кажу крвни непријатељ фамилије Петровића. Треба видети њену решителну и разумну физионимију па да човек разуме рачун који се о њој води.

Остали су ми главари у Црној Гори непознати, за које, међутим, могу на сигурно рећи да нису од велике вредности, нити у народу нити у Сенату и да од њих неће зависити правац којим народ црногорски у политици пошао буде.